Beloglavi sup je vrsta lešinara koja nastanjuje zapadnu i jugozapadnu Srbiju, preciznije klisure reke Mileševke, Uvac i Trešnjice. Ovoj ptici je potrebno da se nalazi na prostranom, otvorenom području, sa malo vegetacije. Dok je ranije broj ove vrste znatno padao zbog lova i trovanja, danas je u porastu zahvaljujući unapređenju prihranjivanja i zaštite.
Beloglavi sup se hrani isključivo uginulim životinjama (sisari, a najviše kopitari i papkari), čime sprečava širenje zaraze.
Svoja gnezda smeštaju u klisurama na strmim krečnjačkim stenama. Od kraja januara do početka aprila ženka snosi samo jedno jaje. Mladunac prva tri meseca ne može da leti. Tek posle godinu dana su samostalni i počinju da sazrevaju. Konačnu zrelost dostižu u četvrtoj i petoj godini života.
Visina Beloglavog supa je od 95cm do 110cm, a raspon njihovih krila je od 230cm do 265cm. Najveća težina koju mogu da dostignu je 11kg. Beloglavi sup nosi titulu najveće ptice u Srbiji.
Letna pera su im mrka, dok im je osnovna boja perja riđa braon. Razlika između odraslih i mladunaca je boja kragnice na vratu. Kod odraslih je bela, kod mladunaca smeđa. Kandže su im tupe i ne savijaju se, a noge snažne.
Beloglavom supu je potreba blizina vode. Većinu vremena provodi u gnezdu, a ostatak vremena lovi.
