Ova vrsta ptica grabljivica nastanjuje brdsko-planinske predele sa kanjonima i liticama. Ne migriraju, već prelaze manje razdaljine.
Raspon krila im je od 96cm do 110cm, a dostižu veličinu od 36cm do 48cm.
Tokom 20. veka ova vrsta je u Srbiji bila znatno brojnija nego danas. Danas su najbrojniji u zapadnoj i istočnoj Srbiji.
Sivi soko svoja jaja polaže u udubljenjima na liticama, vrhovima, nepristupačnim mestima. Moguće je naći do pet jaja (nekada i u napuštenim gnezdima, jer svoja nikada ne prave). Period kada se gnezdi je od 20. aprila do 10. maja. Jaja su izdužena i veoma pegava. Mladunci su braon boje, tek posle godinu dana dobijaju prepoznatljivu sivu boju.
Hrane se gmizavcima, glodarima, a najčešće pticama pevačicama i golubovima. Svoj plen love u vazduhu.
Sivi soko je ubedljivo najbrža životinja na svetu. Kada se obrušava na plen, dostiže brzinu do 390km/h.
Ova vrsta ptica je u konstantnom opadanju, pa je zakonom zaštićena i stavljena na listu „Strogo zaštićene vrste biljaka, životinja i gljiva“.
