Suri orao je jedna od najvećih ptica grabljivica. Drugi, manje poznatiji naziv ove grabljivice, je Zlatni orao.
Nekada, ova vrsta je nastanjivala šume i ravnice, dok je danas prisutna u planinskim predelima.
Kako izgleda suri orao?
Većina ovih vrsta su dužine između 66cm i 100cm i imaju raspon krila između 150cm i 240cm. Ženke su krupnije od mužjaka.
Mladunci i odrasle jedinke su veoma slični. Jedino što ih razlikuje jesu bele fleke koje imaju mladunci, kod nožnog zgloba i rep bele boje. Razlike nestaju mitarenjem, a potpuno se gube u petoj godini. Rastom dobijaju tamnosmeđu boju i zlatnu boju na vratu i zadnjem delu glave.
Čime se hrani zlatni orao?
Suri orlovi su poznati po izuzetno dobrom i oštrom vidu, te mnogo lako uoče plen i na većim razdaljinama. Kandže koriste isključivo za ubijanje plena. Hrane se zečevima, lisicama, mrmotima, kornjačama, miševima, kunama, drugim pticama pa i stokom. U zimskom periodu imaju dosta poteškoća što se tiče plena, pa se tada mogu hraniti i strvinom.
Ova vrsta grabljivica, pravi gnezda i do 1m visine, a prečnika 2m. U zavisnosti od mesta stanovanja, ženke jaja legu između januara i septembra. Jaje je crne boje, a pilići se legu posle 45 dana.
Zanimljivost je da se Suri orlovi mogu dresirati.
U video prilogu možete videti kako izgleda suri orao, izbliza:
Ukoliko želite da pročitate još članaka o drugim životinjama, koje žive na prostoru Srbije, kliknite ovde.
