Reka Đetinja nastaje na obroncima planine Tare, kod sela Kremna, na mestu gde se spajaju reke Bratešina i Konjska reka, kao i Užički potok i Tomića potok. Đetinja je dugačka 75 kilometara. Protiče kroz Užice, a kod Požege se spaja sa Golijskom Moravicom i tu nastaje Zapadna Morava. Đetinja pripada crnomorskom slivu.
Na trećem kilometru od Užica, nalazi se početak klisure reke Đetinje, koja u svom centralnom delu gradi kanjon. Klisura reke Đetinje označena je kao prirodno dobro od velikog značaja. Čitavu oblast karakteriše vrlo dinamična morfologija sa brojnim pećinama i vrtačama. Dve najpoznatije pećine su pećina Megara i Potpećka pećina. Na reci postoje 3 veštačka jezera. Dva jezera, Velika i Mala brana, nalaze se blizu Užica i nastala su krajem 19. i početkom 20. veka, kada je započela elektrifikacija ovog mesta. Upravo na tom mestu, izgrađena je jedna od prvih hidroelektrana na svetu. Vrutci predstavlja najveće jezero na ovoj reci. Napravljeno je izgradnjom brane visoke 77 metara.
Đetinja poseduje veliko prirodno bogatsvo i predstavlja pravu planinsku lepoticu. Na ovom prostoru može se pronaći veliki broj endemskih biljnih vrsta. Klisura je poznata kao jedan od prostora najbogatijih dnevnim leptirima, a nije retkost naići na srnu, lisicu i druge šumske životinje. Đetinja je odlično mesto za ribolovce, jer se u njoj mogu pronaći kapitalni primeri potočne pastrmke.
U video prilogu ispod možete videti kako izgleda veliki brana na Đetinji, kod Užica:
Ukoliko želite da pročitate još članaka o drugim rekama u Srbiji, kliknite ovde.
