Evropska tisa je zimzeleno drvo vrste četinara. Njeno stanište u Srbiji jesu planine Zlatibor i Kopaonik, kao i Đerdapska klisura. Evropska tisa je otrovna biljka, ali i kvalitetna, pa je deo narodne medicine. Takođe, koristi se pri lečenju od karcinoma.
Drugi nazivi po kojima je Evropska tisa još prepoznatljiva jesu Čemika plodna, Jeličica, Tisovina, Žvetuljina, Tisenj.
Stanište Evropske tise
U prirodi se nalazi na zabačenim mestima, koja su teže pristupačna čoveku. Veoma je atraktivna biljka koja privlači pažnju, pa se često sadi u parkovima i botaničkim vrtovima. U vrtovima i baštama naraste do 5-6 metara.
Raste pojedinačno ili u grupama na toplim staništima. Staništa im mogu biti i nizijska i planinska, zbog toga što ne podnose kasne mrazove i velike razlike u temperaturi. Površine koje im najviše odgovaraju su krečna zemljišta, ali i stenske površine iznad 1500 metara nadmorske visine. Na drugim zemljištima uspeva samo ako je dobro drenirano (odvođenje suvišne vlage). Iako može podneti temperature do -25°C, mana Evropske tise je što joj prolećni mraz vrlo lako ošteti grane. Najosetljivija je na ekstremno hladne i suve zimske vetrove.
Kako izgleda Evropska tisa?
Evropska tisa dostiže visinu do 20 metara, a stablo je prečnika do jednog metra, sa širokom piramidalnom krošnjom. Godišnje naraste 20-30 centimetara. Listovi su češljasto raspoređeni, mekani, tamnozeleni i spljošteni dužine od 3 centimetara, a širine do 2,5 milimetara. Kora je tanka i crvenkastosmeđe ili sivkaste boje, koja se kasnije ljušti.
Cvetovi i plod ne postoje kod ovih biljaka, jer su golosemenice, a razmnožavaju se jednopolnim šišarkama. Cvetanje počinje u mesecu februaru, a završava se u aprilu. Oprašuju se vetrom. Seme je sjajno tamnosmeđe boje, obavijeno arilusom (mesnatom opnom). Arilus je prvobitno zelene, a zatim crvene boje. Drvo je tvrdo, čvrsto i elastično, čija se površina veoma dobro obrađuje.
Evropska tisa je nekada korišćena kao amajlija
Nekada se Evropska tisa sadila u blizini hrišćanskih crkava, manastira i dvoraca zbog simboličnih i religioznih verovanja. Verovalo se da donosi zdravlje bolesnima i da omogućava dug život, kako ljudima tako i životinjama, pa su je koristili kao amajliju. Osim toga, kroz istoriju su je koristili za razne rituale. Veruje se da su sva verovanja u zaštitničku moć Evropske tise doprinela njenom masovnom korišćenju i istrebljenju.
Takođe, ova biljka se koristila u brodogradnji i u pravljenju slavina na buradima. Danas se koristi u umetničkom stolarstvu i za rezbarske radove, stubove i tako dalje.
Magična moć tise se objašnjavala njenom dugovečnošću. Može da doživi 2000-4000 godina. Danas, ona je zakonom zaštićena vrsta.
Primena Evropske tise u medicini
Svi delovi Evropske tise osim arilusa (mesnatog dela) su veoma otrovni. Oni sadrže alkaloid taksin i glikozid taksikatin koji su kardiotoksični. Problemi koji nastaju korišćenjem otrovnih delova biljke su: gastrointestinalni problemi, oštećenje bubrega i jetre kao i poremećaj rada srca i cirkulacije. Dolazi do paralize disanja zatim nastupa smrt.
Tisa sadrži taksol koji je značajan u izlečenju bolesti raka, posebno kod raka jajnika i raka dojke. Primenjuje se putem inekcije u venu. Štucavica, epilepsija, reuma, astma i bronhitis se leči unutrašnjom primenom listova tise.
Ekstrat listova koristi se kao insekticid.
Ukoliko želite da pročitate još tekstova o drugim biljkama, koje rastu na prostoru Srbije, kliknite ovde.
Foto: sr.wikipedia
