Stepski božur ili uskolisni božur – Paeonia Tenuifolia

1
44
Stepski božur

Stepski božur, poznat još i kao uskolisni božur, je vrsta iz porodice Paeoniaceae. Ova vrsta je rasprostranjena od istočnog Balkana, pa sve do Ukrajine, južne Rusije, Kazakstana, Male Azije i Irana. U Srbiji se ova vrsta može pronaći u Banatu, na Deliblatskoj peščari i u okolini Dimitrovgrada kod sela Odorovci, kao i u okolini Sokobanje kod mesta Skrobnica. Prirodna staništa ove biljke su suve livade, kamenjari, stepe i pašnjaci. Može da raste samo na osunčanim mestima ili u blagoj senci. Kako je prirodno stanište ove biljke stepsko, stepski božur je veoma dobro prilagođen na oštre zime i žarka leta.

Kako izgleda stepski božur? 

Stepski božur je višegodišnja zeljasta biljka visine do 60 centimetara. Listovi su veoma tanki, nežni i tamnozeleni. Cveta od aprila do juna, a oprašivanje obavljaju insekti. Cvetovi su pojedinačni, oblika čaše, krupni, sa prečnikom i do 8 centimetara. Boja cvetova je crvena, sa jarkim žutim prašnicima. Cvetovi gajenih biljaka osim crvene boje mogu biti i bele ili roze boje. Cvet uglavnom ne traje više od 10 dana.

Stepski božur

Plod stepskog božura je krupan mešak u kom se razvijaju krupna semena, koja su glatka i tamnosmeđe su boje. Na stepskom božuru se razvijaju gusenice nekih vrsta leptira. Ovu biljku napadaju paraziti poput virusa, nematoda, koje napadaju listove i krtole božura. Oni mogu izazvati smrt jedinke.

Lekovita svojstva, naziv i zaštita stepskog božura

Stepski božur poseduje lekovita svojstva, ali spada i u grupu otrovnih biljaka. Može da se gaji u baštama i veoma često predstavlja ukrasnu baštensku biljku. Prilikom sejanja je neophodno da se seme ne zasadi preduboko, inače božur neće isklijati.

Stepski božur

Prema Homeru, ime stepskog božura (paeonia) je ova biljka dobila po grčkom lekaru bogova Paeonu, koji je izlečio Hada biljkom koja se od tada ovog lekaru bogova u čast zvala paeonia.

U Srbiji, opstanak stepskog božura je pod znakom pitanja, pogotovo u Deliblatskoj peščari. Ova bilja je zakonom zaštićena kao strogo zaštićena vrsta i ne sme da se uništava.

Ukoliko želite da pročitate još tekstova o drugim biljkama u Srbiji, kliknite ovde.

Foto: instragram@altisportskiklub

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komentar !
Unesite svoje ime