Markovačko jezero je smešteno u podnožju planine Kosmaj, u selu Markovac, na oko 6 kilometara udaljenosti od centra Mladenovca. Markovačko jezero je jedno od najstarijih i najbogatijih veštačkihh, beogradskih akumulacija.
Markovačko jezero i njegova istorija
Jezero je nastalo sredinom šezdesetih godina prošlog veka, izgradnjom brane na reci Košarna. Izgrađeno je zarad potrebe zalivnog sistema obližnjeg poljoprivrednog kombinata i jabukare. Neposredno nakon stvaranja akumulacije, počelo je i sa njenim poribljavanjem. Jezero je svoju maksimalnu veličinu dostiglo sedamdesetih godina, kada je bilo dugačko 1500, široko 200, a duboko 12 metara. Usled taloženja mulja, vodostaj je vremenom opadao. Danas je jezero dugo 1000 metara, a široko 500 metara. Prosečna dubina jezera iznosi 7 metara.
Markovačko jezero i njegov biljni i životinjski svet
Zastupljene su gotovo sve vrste slakotkovodne ribe: šaran, som, štuka, babuška, deverika, smuđ, amur, tolstolobik, crvenperka, bodorka, kaugler, bandar, zlatni karaš, sunčica i cverglan. Ribolovačka služba specijalnim zamkama gotovo svakednevno istrebljuje cverglana, koji uništava riblju mlađ.
Na samoj vodi i priobalju, gde je obraslo trskom, mogu se videti divlja patka, veliki gnjurac, čaplja, roda. U okolnim šumama žive zečevi, lisice, fazani, prepelice, a ponekad se mogu videti i srndaći, koji dolaze na pojilo.
Ribolov na Markovačkom jezeru – Raj za ribolovce
Pecanje je dozvoljeno samo sa obale. Na jezeru se može pecati sa ribolovačkom dozvolom koja važi za celu Srbiju, za nekomercijalne vode. Peca se isključivo sa 3 štapa, prihrana samo raketom, ručno, a brodići nisu dozvoljeni, kao ni postavljanje bova. Na jezeru važe stroga pravila ribolovačko-ekološke etike. U skladu sa pravilnikom, dozvoljeno je da se nose tri plemenite i pet kilograma bele ribe, a za pecanje je potrebna godišnja dozvola i uplata komunalne taksu, uz prethodno blagovremeno najavljivanje.
U sezoni dnevno na jezeru može biti i do 50 ribolovaca. Postoji i organizovana staza za takmičarski ribolov, pa se na jezeru često održavaju takmičenja u raznim tehnikama ribolova, na kojima učestvuju vrhunski sportski ribolovci iz cele Srbije i regiona. Najveće ulovljene ribe su som od 36 kilograma, amur od 22,5 kilograma i šaran od 17,5 kilograma.
Kako doći do Markovačkog jezera?
Do Markovca se stize regionalnim putem R-202 Mladenovac — Aranđelovac. Jezero ima 2 prilaza: jedan bliži Mladenovcu, a drugi sa Aranđelovačke strane, koji je malo manje sređen. Put do same obale jezera je asfaltiran i dobro označen putokazima. Jezero je opremljeno dobrom pratećom infrastrukturom, pogodnom za izletnike, kampere, sportiste, ribolovce i lovce.
Na obali se nalaze ugostiteljski objekti, nekoliko restorana, motel, bungalovi i auto-kamp, što sve zajedno čini pravi turističko-sportski centar. Planirana je i gradnja centara za skijanje na vodi.
U video prilogu ispod, možete pogledati kako izgleda Markovačko jezero:
Jezerom upravljaju Društvo za slatkovodno ribarstvo „Ribarstvo Dunavac“ iz Kostolca i „Srbija-centar“
Jezero se nalazi u predelu hrastovih, cerovih i bagremovih suma. Obala bliža Aranđelovcu obrasla je šumom, dok drugim delom delom obale dominiraju žitna polja i pašnjaci.
Šta posetiti u okolini?
Markovačko jezero je smešteno u podnožju planine Kosmaj, koja predstavlja idealno mesto za izlet i uživanje u prirodi. Ukoliko želite da pročitate šta sve možete obići na ovoj planini, kliknite ovde.
Ukoliko želite da pročitate još tekstova o drugim jezerima u Srbiji, kliknite ovde.
Foto: 1. instagram@daxdedofala , 2. instagram@slatki.domaci.zalogaj , 3. instagram@p.a.p.a.001
