Spomenik Neznanom junaku na Avali je monumentalni mauzolej napravljen na vrhu ove planine. Podignut je 1938. godine, a autor ovog dela je hrvatski i jugoslovenski vajar Ivan Meštorović.
Spomenik Neznanom junaku i njegova istorija
U blizini nekadašnjeg srednjovekovnog grada Žrnova, na vrhu Avale, stanovnici okolnih sela su 1922. godine podigli kameni spomenik, na mestu groba nepoznatog palog ratnika iz Prvog svetskog rata. Nakon više od 10 godina, po želji kralja Aleksandra I Karađorđevića, a u skladu sa opštom akcijom podizanja spomenika Neznanom junaku u drugim zemljama saveznicama u ratu, porušeni su ostaci grada Žrnova i na tom mestu je izgrađeno monumentalno spomen obeležje – Spomenik Neznanom junaku. Ovaj mauzolej predstavlja najmonumentalniji javni spomenik na najvišoj koti Beograda. Postao je simbolično mesto odavanja počasti svim palim ratnicima za vreme trajanja Prvog svetskog rata.
Spomenik Neznanom junaku je urađen prema nacrtima Ivana Meštorovića, hrvatskog i jugoslovenskog vajara i skulptora. Umetnik je izabran po snazi, kojom je trebalo da deluje spomenik takvog značaja. U samom osmišljavanju programskog koncepta učestvovao je i sam kralj Aleksandar, koji je doneo prelomnu odluku o izgradnji ovog spomenika.
Izgradnja spomenika Neznanom junaku
Spomenik Neznanom junaku je izgrađen od čvrstog, sivkasto-crnog granita, koji je za ovu priliku posebno dopreman iz tadašnjeg državnog kamenoloma „Jablanica“ kod Mostara. Neobrađeni blokovi su transportovani do vrha Avale, gde su izvršavani završni radovi poliranja i glačanja.
Monumentalne skulpture karitajida su stizale iz Meštorovićeve radionice u Splitu. Postavljane su dizalicom na visoku skelu izgrađenu oko postamenta spomenika.
Izgradnja spomenika je započeta 18. juna 1934. godine i trajala je pune četiri godine. Temelj kao i jezgro spomenika su izgrađeni od armiranog betona, a zatim su na njega postavljeni blokovi od plemenitog tamnog kamena. Prvi granitni blok je položen 19. avgusta 1935. godine. Stručnjaci Tehničke direkcije Uprave kraljevskog dvora su vodili nadzor nad podizanjem spomenika. Rukovodilac radova je bio inžinjerski pukovnik Stevan Živanović, a u izgradnji, obradi kamena i montiranju blokova, učestvovali su pripadnici jugoslovenske kraljevske vojske i mornarice.
Na Vidovdan 1934. godine kralj Aleksandar I Karađorđević je povelju o podizanju memorijala položio u temelj spomenika, koji je potom osveštan. Pri vrhu sarkofaga uklesan je natpis: „ALEKSANDAR I KRALj JUGOSLAVIJE NEZNANOM JUNAKU“, a na suprotnoj strani godina završetka spomenika „MCMXXXVIII“ (1938).
Planovi i varijante za izgradnju spomenika
Meštorović je pripremio dve varijante izgleda spomenika, koji treba dostojanstveno da nosi ideju slave i odavanja počasti. Da bi se iskazala takva ideja, izabrana je jednostavna forma. Ona čuva u sebi tradiciju mauzoleja i drugih očuvanih spomenika, još iz perioda antičke umetnosti. Konačna odluka je bila da spomenik ne bude u formi hrama ili svetilišta, već u formi monumentalnog sarkofaga, kroz koji se može proći, to jest grobnice na petostepenom postamentu, simbolu petovekovnog ropstva Srbije pod Turcima. Tako se u ovom spomeniku memorijalnog i grobnog karaktera prožimaju oblici i značenja antičkog hrama i žrtvenika, ali i grobnice, a sarkofag ističe kontinuitet česte forme grobnog obeležja, naročito vladarskih ili značajnijih ličnosti, od vremena antike i tokom srednjeg veka.
Kao uzor za ovaj spomenik je poslužila ranoantička grobnica persijskog vladara Kira, u staroj prestonici Pasargadu. U postamentu spomenika Neznanom junaku je sakrivena podzemna prostorija, kripta, u kojoj je smešten kovčeg sa posmrtnim ostacima nepoznatog ratnika. Visina spomenika iznosi 14,5 metara, a dužina 36 metara. Širina spomenika je 26 metara u podnožju. Do spomenika se dolazi sa jedne strane, stepenicama dužine 93 metara. Nekada se tu nalazila i kružna fontana, koja je kasnije uklonjena.
Spomenik Neznanom junaku i njegov izgled
Do mauzoleja se stiže kaskadnim stepenišnim prilazima, kojim su podignute izuzetne vizure od podnožja, ka vrhu spomenika. Kroz njega se prolazi po podužnoj osi sarkofaga, kroz dve kapije, naglašene udvojenim parovima monumentalnih karijatida, koje su okrenute ka samom prolazu, čime je ukazano na važnost pravca kretanja posetioca. Karijatida predstavlja žensku figuru u ulozi stuba. Karijatide su visoke 4 metra i isiklesane su od istog materijala kao i kameni blokovi spomenika. To su masivne skulpture na ulazu-kapiji, odevene u različitu narodnu odeću, ukrašenu bogatim nakitom. U načinu obrade odeće je sprovedena moderna geometrijska stilizacija, dok su lica realistična, neka karakterizirana, a neka neutralna.
Karijatide su večno mlade žene i simboli majki svih palih ratnika, koje upućuju na ideje večne, vanvremenske slave i ideju jugoslovenstva, ujedinjavanja svih nacionalnosti u Kraljevini Jugoslaviji. Svaka karijatida predstavlja različitu nacionalnost, a tu su: Bosanke, Crnogorke, Dalmatinke, Hrvatice, Slovenke, Vojvođanke, Srbijanke i Južnosrbijanke.
Nakon izgradnje spomenika 1938. godine, posmrtni ostaci nepoznatog srpskog ratnika su iz starog spomen obeležja, koje je zatim porušeno, položeni na Vidovdan u novu kriptu. Ostaci drugih ratnika su preneti u kosturnicu kod crkve Ružice, na prostoru Beogradske tvrđave. Neznani junak je na Vidovdan 1939. godine odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima.
Spomenik Neznanom junaku danas
Spomenik Neznanom junaku predstavlja nezaobilazno mesto svakog posetioca Avale. Iako je spomenik izgrađen od najkvalitetnijeg materijala u Kraljevini Jugoslaviji, oštećenja su se pojavila, naročito za vreme Drugog svetskog rata. Plan obnavljanja spomenika je urađen još 1993. godine, međutim, još uvek apsolutno ništa nije urađeno po tom pitanju. Nadamo se da će neko uskoro obratiti pažnju na ovo remek delo, i da će ponovo zasijati u svom punom sjaju. Sam prilaz spomeniku, to jest stepenište koje vodi ka njemu, je veoma dobro očuvano. Zelenilo se nalazi sa svih strana i daje posebnu lepotu ovom mestu. Brigu o njemu redovno vodi Srbija šume i tu se ne može pronaći zamerka.
U video prilogu ispod, možete pogledati kako iz vazduha izgledaju Spomenik Neznanom junaku i njegova okolina:
Šta još posetiti na Avali?
Pored Spomenika Neznanom junaku, Avala je atraktivna za turiste zahvaljujući stazama za šetnju i zelenilu, Avalskom Tornju i Spomeniku sovjetskim ratnim veteranima. Ukoliko želite da saznate šta sve možete posetiti na Avali, kliknite ovde.
Ukoliko želite da pročitate još tekstova o drugim spomenicima u Srbiji, kliknite ovde.
Foto: 1. instagram@_kobac___ , 2. instagram@asadzak , 3. instagram@spallephoto , 4. instagram@mojfokus986 , 5. instagram@m.jovanovic_photography 6. instagram@magicna.srbija
