Šumska breberina ili ovčije runo je višegošinja zeljasta biljka iz familije ljutića. Visoka je između 35 i 50 centimetara. Cveta u periodu od aprila do juna. Raste na suvim livadama stepskog karaktera, sunčanim i peskovitim staništima, kao i proređenim hrastovim šumama.
Najrasprostranjenija je u južnim i jugoistočnim delovima Srbije: Kopaonik, Mokra Gora, Stara planina… Najbogatija staništa ove biljke u Vojvodini su Fruška gora i Deliblatska peščara. Zbog svojih prelepih cvetova, berbernica privlači preveliku pažnju izletnika, pa je njen opstanak sve ugroženiji. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije, što znači da spada u grupu najugroženijih biljaka naše zemlje.
Šumska berberina je veoma otrovna, jer se u njenim listovima i cvetovima nalazi jedinjenje anemonola. Otrov se nalazi samo u svežim delovima biljke i sušenjem se razgrađuje. U dodiru sa njim, otrov izaziva smetnje u centralnom nervnom sistemu.
Šumska berberina je ime dobila od grčke reči anemos = vetar i latinske reči nemorus = šumski.
