Na najvišem vrhu Kopaonika, nalazi se mauzolej Josifa Pančića (1814-1888), srpskog profesora, lekara, planinara, akademika i botačinara svetskog glasa, koji je ostavio u amanet da bude sahranjen na Milanovom vrhu (danas – Pančićev vrh).
Život Josifa Pančića
Josif Pančić je rođen 1814. godine u Austrougarskoj. Školovao se u Beču i Budimpešti, odakle se, nakon upoznavanja i razgovora sa Vukom Karadžićem, 1846. godine vraća u Srbiju i počinje da izučava planine i prirodu. Obilazio je celu Srbiju, ali se najviše oduševio Kopaonikom, koji je posećivao 16 puta. Divio se ovoj planini i njenoj prirodi. Josif Pančić je začetnik srpskog planinarstva, prvi planinski vodič na našim prostorima i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Za 42 godine proučavanja prirode, napisao je ukupno 42 dela iz zoologije, botanike i geologije. Ono po čemu ga ljudi najviše poznaju, jeste pronalazak retke vrste omorike, Pančićeve omorike.
Josif Pančić je umro 25. februara 1888. godine u Beogradu. Zbog svoje velike ljubavi i divljenju prema nauci i narodu, iskazao je želju da bude sahranjen na Kopaniku, na Milanovom vrhu, koji je nazivao “krovom Srbije“. Njegova želja ispunjena je 07. jula. 1951. godine, kada su njegove zemne ostatke sahranili u mauzoleju, na najvišem vrhu Kopaonika. Kovčeg u kom je sahranjen, zajedno sa svojom suprugom, napravljen je od Pančićeve omorike. Nakon ovog događaja, najviši vrh Kopaonika dobija novi naziv, Pančićev vrh.
Kako izgleda Pančićev mauzolej?
Pančićev mauzolej je prvi spomenik kulture izgrađen na nekoj planini u Srbiji. Sazidan je kao zatvoreni, kameni sarkofag. Mauzolej je ozidan kopaoničkim granitom, tamnosive boje. Širok je 2,45m, dugačak 3,60m, a visok 1,65 metara. Tokom bomboradovanja 1999. godine, mauzolej je oštećen, a nekoliko godina kasnije ponovo je ozidan, istim materijalom. Do mauzoleja se dolazi planinskim putem ili žičarom, ali na veliku žalost, prilaz ovom spomeniku je već decenijama onemogućen. Za srpsku vojsku, Pančićev vrh predstavlja veoma bitnu stratešku tačku i zbog toga se na samom vrhu, oko mauzoleja, nalazi vojna baza.
Citat sa Pančićevog mauzoleja: „Ostvarujemo zavet Pančićev. Prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: „Da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu“.
7.7.1951. godine,
Srpska akademija nauka Univerzitet u Beogradu,
Planinarski savez NRS.
Ukoliko želite da pročitate još tekstova o drugim zanimljivim mestima u Srbiji, to možete uraditi klikom na link ovde.
, srpskog profesora, lekara, planinara, akademika i botačinara svetskog){kind=link}